Nadam se da niste gledali Stalkera. Blago vama ako niste. Jer to znači da tek hoćete, i to po prvi put, a to je iskustvo koje se pamti. Pokojni David Lynch doživljavao je paru iz ušiju kad bi ga netko pitao za način na koji danas publika konzumira filmove, a kad bi čuo da sve veći broj njih film "gleda" preko telefona, bio je na korak do samozapaljenja. S pravom. Tako da, ako ste već te sreće da niste gledali Stalkera, napravite sve što možete da si to iskustvo ne uništite.
Nećemo biti nekakvi audiovizualni hi-fi snobisti - to bi bilo i apsurdno kad znamo da je većina filmova iz ondašnjeg SSSR-a dolazila u mono izdanju (jedan dobar centralni zvučnik bit će vam dovoljan!) - ali Stalkeru bi bilo bezveze pristupiti s namjerom "gledanja filma". Nemojte reći da idete gledati Stalkera, još bolje, nemojte nikome reći ništa, a ako već morate, recite da idete meditirati jer se to i traži i očekuje.
A pošto se neke stvari ne mogu opisati riječima, nego se moraju doživjeti s nekoliko osjetila, uključujući i neko osjetilo za transcendentalno stanje, ovaj tekst vam ne bi trebao nužno pokvariti iskustvo za večeras ili kad se već odlučite. Baš suprotno, poanta je više stvoriti želju nego je prijevremeno raskrinkati!
Sukladno tome, neka neke stvari ostanu pomalo enigmatične, kasnije će se, nakon tog vašeg inputa, odlično složiti u cjelinu. Ako ste gledali, prođimo kroz iskustvo još jednom zajedno. Meni je, doduše, gledanje još friško od prethodnog vikenda, pa sam možda u maloj prednosti, jer friško gledanje, mogu potvrditi, redovno dovodi i do friškog pogleda.