Toliko toga nam je blizu, na dohvat ruke i na dohvat misli. I ono što je daleko čini nam se bližim nego ikad otkako je svijet postao ujedinjen u svojim problemima i izazovima. Ipak, postoji i dalje, mnogo dalje, i naše misli mogu otići toliko daleko da nam se cijela perspektiva promijeni.
Paradoks je u tome što do tog dolazimo tako da krenemo bliže, gotovo trivijalno i plošno, dovoljno je da se duboko zagledamo u jednu mutnu fotografiju staru 36 godina. Treba je skenirati očima i mislima, proći preko njezina zrnastog sjaja i nijansi, pa u toj magli pronaći malu, blijedu, plavičastu točku. U tom trenutku gledamo ravno u sebe, u sve što jesmo i sve što smo ikad bili.
Poštovani, za nastavak čitanja potrebna je pretplata
Izaberite jednu od ponuđenih opcija: